|
Analiza stručnih i političkih predloga za ustavnu reform
32 pages,pdf
Download
Back
|
Analiza stručnih i političkih predloga za ustavnu reform
Publisher: Friedrich-Ebert-Stiftung, Serbia
Volume: 32 pages,pdf
Description:
Pitanje „Da li Ustav treba menjati?” koje je stručna i demokratska javnost postavila gotovo odmah po usvajanju aktuelnog Ustava, danas se više ne postavlja. „Ustav bi trebalo da bude promenjen” je konstatacija u vezi sa kojom danas više nema mnogo sporenja ni u stručnoj ni u političkoj javnosti. Saglasnost postoji u stručnoj javnosti, a dobrim delom i u političkim krugovima, i o tome da je aktuelni Ustav, iako usvojen u skladu sa formalno pravno utvrđenim pravilima, donet bez stručne i političke rasprave, bez uključivanja civilnog društva i građana, te da pri donošenju novog Ustava ili izmeni postojećeg, mora biti osigurano više demokratske procedure i javne rasprave. Ono o čemu ne postoji saglasnost je i šta su razlozi za promenu Ustava, ni kako treba da izgleda proces izmene, to jest utvrđivanja predloga izmena i dopuna ustavnog teksta. Među razlozima za promenu Ustava najčešće se u javnosti spominju oni o kojima postoji najviše saglasnosti, između ostalog i zbog konsenzusa o potrebi usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama, a to su: a) potreba reforme političkog sistema (u okviru koje se postavlja pitanje smanjenja broja poslanika, kao zahvat koji je izrazito popularan kod građana, a u atmosferi kontinuiranog urušavanja uloge i dostojanstva Narodne skupštine, predstavlja kao glavni zadatak ustavne reforme pa gotovo i kao glavni razlog), b) usaglašavanje sa evropskim pravnim tekovinama i c) usklađivanje sa međunarodnom pravnim poretkom. Bilo da se radi o godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, preporukama Venecijanske komisije Saveta Evrope ili o domaćim strateškim dokumentima (između ostalog i finalni tekst Akcionog plana za poglavlje 23) glavne teme koje treba obuhvatiti ustavnim promenama su proces izbora sudija i smanjenje uticaja zakonodavne vlasti na pravosuđe i priroda mandata narodnih poslanika. Ovim pitanjima dodaje se obično i način izbora predsednika Republike odnosno njegove nadležnosti.